Banski dvor
Banski dvor
Koncert Gudačkog orkestra Narodnog pozorišta Republike Srpske „Serenada za… Italiju“ deo je ciklusa koncerata „Serenada za…“, koji se izvodi u okviru Petog festivala italijanske kulture „Insieme“. Narodno pozorište ovim koncertom nastavlja saradnju sa Udruženjem Italijana Banja Luka, koje ove godine proslavlja 20 godina postojanja i pet godina festivala „Insieme“.
Italija, kao kolevka svih umetnosti, a posebno umetničke muzike, večna je inspiracija stvaraocima. Kroz retrospektivu prošlih vekova uviđamo da su Rimljani od Grka preuzeli njihovu muziku, instrumente, notno pismo. Srednji vek pamti crkvenu muziku i gregorijansko pevanje nasuprot svetovnoj muzici i trubadurima. Upravo se dalji procvat, odnosno renesansa, desila u Italiji sa tendencijom razvoja muzičkih ansambala i oblika, instrumenata, posebno orgulja i čembala. Iz tog perioda pamtima dva velika kompozitora – Palestrinu i Lasa. Barok u Italiji stvara operu, donosi nam ime maestralnog Vivaldija. Salijeri i Bokerini samo su neki od najvažnijih kompozitora klasicizma poreklom Italijana, koji su doprineli stvaranju „bečke klasike“. Romantizam, procvat opere, „bel canto“, Verdi, „La Scala“, Pučini i dva velika maestra Toskanini i Muti i tako dalje. Ovako bi najkraće izgledala retrospektiva muzike kroz Italiju.
Koncert „Serenada za… Italiju“ samo je mali omaž proteklim vekovima, i to od baroka do savremenog stvaralaštva u Italiji, gde slušamo smenu dela pisanih za gudački orkestar i soliste.
Vivaldi je napisao tri koncerta za „flautino” i orkestar, uključujući i ovaj u Ce-duru koji slušamo večeras. Pošto se termin „flautino“ nije generalno koristio u Vivaldijevo vreme, naučnici su spekulisali o tome koji instrument je Vivaldi imao na umu. Pretpostavlja se da je u pitanju bila mala blok-flauta, koju je u XVIII veku, sa novim izdanjima notnog materijala, zamenila pikolo flauta.
Salijerija danas pamte prema urbanoj legendi kao čoveka koji je otrovao Mocarta. Ovaj mit nastao je pre svega zahvaljujući Puškinovoj tragediji „Mocart i Salijeri“, koja se bavi grehom zavisti, a posebno zahvaljujući filmu „Amadeus“ Miloša Formana. Istina kaže da je ovaj Italijan s prebivalištem u Beču bio sjajan učitelj Betovenu, Šubertu, Listu i mnogim drugima, a da mu je posebno omiljen učenik bio sam Mocart.
Ermano Volf-Ferari nije bio vlasnik auto-industrije, ali jeste jedan od manje poznatih predstavnika kompozitora italijanskog romantizma. Dela ovog Venecijanca se ne izvode u velikoj meri, iako se smatra verovatno najboljim kompozitorom italijanske komične opere svog vremena. Jedna od njih je „Il segreto di Susanna“.
Roberto di Marino je savremeni italijanski kompozitor, horski dirigent i džez muzičar rođen u Trentu. Njegovi aranžmani i originalne kompozicije izvode se na međunarodnom nivou. Neka od njegovih dela nalaze se na tri ce-dea koje je nedavno snimio ansambl od članova Berlinske filharmonije. Di Marino predaje na Konzervatorijumu u Veroni.
Na radost novih prisećanja o važnosti koju je Italija od davnina do danas imala na celu umetnost, Narodno pozorište Republike Srpske želi srećna dva jubileja Udruženju Italijana Banja Luka.
