Narodno pozorište RS

Narodno pozorište RS

Narodno pozorište RS

Запис аутора

У ноћи помрачења месеца, које се од давнина сматра мистериозним покретачем великих личних промена,цивилизован човек, упакован у шарени папир брачног и професионалног статуса, сакривен иза својих хобија и друштвених улога, показаће праву природу–или неће? Уколико је покаже, кула на чијем је врху живео, наизглед заштићен, сурваће се у понор, али ће на голој земљи можда нићи семе живота какав заслужује свако достојанствено људско биће. Уколико је не покаже, остаће релативно задовољан, а шта је цивилизованом човеку модерног доба друго и потребно осим удобног, познатог, досадног али пријатно уобичајеног, осећања релативног задовољства? Снага помраченог месеца немоћна је спрам пријатељства које је човек изградио према том млаком стању полулажи у којој живи и у којој ће и умрети, као да га никада није ни било.

Ана Ђорђевић

Ријеч редитеља

„Човјек увијек може навући маску на лице, а у себи остати онај који је био. Али што ако маска срасте с лицем? С временом ти постане све теже играти двоструку игру, па почнеш сам себе увјеравати да доиста мислиш то што говориш, како би у властитим очима остао чист.”

Иво Брешан, Горгоне

„Странци у ноћи” нису само пуки приказ утјецаја развоја технологије (у конкретном случају мобилних телефона и друштвених мрежа) на међусобне односе између људи. Они су минуциозни портрет огољености и самоће данашњег модерног свијета. С партнером или соло, с потомством или без њега, љубав као исконска потреба за припадањем, модерном човјеку постаје терен исклизнућа.

Страх од искреног припадањапретвара се у страх од живота као таквог. Зато је лакше навући маску и бити нетко други, отпоран, нерањив и свемогућ.

Оголити се до краја изазвало би исувише боли, па зато радије пристајемо на доживотне короте које нас одржавају у животу иза и унутар властитих ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА.

(Испред којих остају наша дјеца с најважнијим питањем: Што је то љубав?)